preskočite




    Monoteizam u starom Egiptu

    Monoteizam u starom Egiptu? Stvarno? Zar Egipćani nisu verovali u više bogova? Pitanje koje se obavezno nameće svakome od vas. Da, jeste: monoteizam je bio prisutan u starom Egiptu, doduše, veoma kratko, ali i dovoljno dugo da ostavi utisak na svakoga ko i malo pokuša da sazna nešto više o monoteizmu u starom Egiptu. Za osnivača monoteističke religije, smatrao se Amenhotep Četvrti, egipatski faraon iz osamnaeste dinastije. Predpostavlja se da je rođen između 1397. godine pre nove ere i 1362. godine pre nove ere, nasledio je svog oca Amenhotepa Trećeg, a vladao je starim Egiptom od 1353. do 1336. ili od 1351. do 1334. godine pre nove ere. Najpoznatija egipatska lepotica, pored dobro poznate Kleopatre, bila je i Nefertiti, njegova supruga. Ono što je odlikovalo Amenhotepa Četvrtog je to što nije bio ni dobar vladar niti mudar. Svoju vladavinu je posmatrao dosta pasivno, zbog čega je – još za vreme njegove vladavine – krenula propast Egipatskog Carstva i njenog vladanja svetom. Ali njegov značaj i veličina u stvari leže u njegovom drugom, veličanstvenom idejnom području. U onom kratkom periodu svoje vladavine, izveo je veličanstveni preobražaj u oblasti religije. Ono što znamo o njegovoj duhovnoj revoluciji nas navodi na jasan zaključak da je ovaj faraon bio daleko ispred svog vremena i tadašnje napredne civilizacije koja je na sve načine pokušavala da uništi njegovo postojanje. U periodu pre njegovog dolaska na presto, faraoni su obično predstavljali udruživanje njihovih moći sa tada važećim božanstvom Amonom, čiji se identitet poklapao sa ličnošću boga Sunca Ra. U Egiptu je u tom vremenu Amon bio vrhovni bog, a drugi bogovi su bili pod njegovom vlašću. Zbog toga, možemo ime Amenhotep prevesti kao »Amon je zadovoljan«. Vremenom, sveštenici boga Amona su postepeno postali najjača moguća kasta. I tu dolazi do pada i stvaranja monoteističke religije koja je bila kratkoga veka. Amenhotep Četvrti odlučuje da proglasi novu monoteističku religiju u jednog jedinog Boga ― sunčani krug Aton. Sledeći njegov korak je bilo zatvaranje svih hramova boga Amona, a sâm je svoje ime Amenhotep promenio u Ehnaton, što znači »Sluga Atonov«. Slično kao danas u Islamu, za primer Abdullah ― sluga Alahov). Uz svoju titulu sina Atona, faraona Egipta, on je takođe i svojoj ženi poklonio, kao saradniku u religijskoj reformi, titulu Nefer-Neferu-Aten Nefertiti, što znači »Zraci Atona zrače zbog Nefertiti«. Stvaranjem novog obitavališta u Ahetatonu, u njenim svetilištima se i dalje odvijalo uobličavanje nove religije i kulta. Odvijalo se nešto novo, nešto do tada nepoznato tadašnjoj egipatskoj civilizaciji. Aton više nije bio, kao predhodni bogovi Ra ili Amon, jedan od bogova pored drugih bogova ili iznad drugih bogova, već je sada Aton postao jedan jedini bog. On više nije nacionalni bog, već univerzalni Bog svih bića na planeti Zemlji. Znak Boga Atona je kao što je već pomenuto, bio sunčev krug ili sunčev disk i Ehnaton nije Sunce poštovao kao božanstvo, već kao izvor života, što je bilo otelovljenje boga Atona. Ovde dolazimo do zanimljivog dela. Ehnatovo učenje ne sadrži samo najbitnije delove starozavetnog jevrejskog monoteizma, već mu u mnogo čemu i predhodi. Sačuvane molitve ukazuju na to da je Ehnatonova svesnost o biću jednog Boga bila sveprisutna. Ono što je jako zanimljivo jeste da je bog Aton bio veoma sličan hrišćanskom, jevrejskom i islamskom Bogu, što nas do nekle navodi na zaključak da je u stvari stari Egipat bio kolevka monoteizma i monoteističkih religija. Bog Aton nije znao za mržnju, za ljubomoru i za kaznu, baš kao kod Hrišćana, Jevreja i Muslimana. On je bio gospodar mira i ljubavi, oslobođen svih ljudskih strasti i požudnih slabosti. Ehnaton ga nije zamišljao u telesnom obliku, kao stare bogove, već u novom duhovnom, bezličnom izgledu. Od tuda on zabranjuje svaki vid umetnosti koji za cilj ima slikanje boga Atona, osim znaka diska, što – zanimljivo – predhodi Mojsijevom Zakonu. U Islamu je takođe zabranjen svaki vid slikanja Alaha ili poslanika Muhameda. Izvori nam govore da su ubrzo – nakon što je Aton proglašen za vrhovno božanstvo – ostala i dalje njemu bliska božanstva, doduše veoma oslabljena, pa čak i zabranjivana. Sva je prilika da je Ehnaton u svojim prenapornim i prenaglašenim reformama otišao toliko daleko, da je ubrzo – na zaprepašćenje Egipćana – promenio i ime Têbe u »Grad Atonove bleštave svetlosti«. Posle određenog vremenskog perioda po stupanju na presto, započeo je i izgradio novu prestonicu države Aketaton u pustinjskim predelima Egipta, između Memfisa i Têbe, na području koje je danas poznato pod imenom Tel-El-Amarna. Na temelju dokaza pronađenih na području Tel-El-Amarne, Aton je postao veoma jako vrhovno božanstvo Egipta, a Ehnaton i njegova porodica su postali vrhovni sveštenici. Smatra se da je ova promena prvi oblik monoteizma u Egiptu, odnosno vid religije sličan Judaizmu, što je već pomenuto u predhodnom tekstu, kao i da je Aton postao ekskluzivni bog Egipta, što isključuje poštovanje drugih bogova i što predstavlja jedan od prvih oblika prelaska na monoteističku religiju na tadašnjem prostoru. U svom pokušaju da zabrani poštovanje ostalih božanstava, u očima Egipćana je to predstavljalo veliku i brzu versku reformu, što je za posledicu imalo da ga proglase za jeretika, a njegov novi kult „sektom“. Takav način shvatanja religije je tada u tom periodu bio stran, jer su ljudi još od praistorije poštovali više božanstava, bilo da je u pitanju animalizam ili politeizam. Najverovatnije je da je takva razlika razumevanja religije i bogova dovela do vrlo skorijeg napuštanja i nestajanja Atonovog monoteizma iz svesti Egipćana, brzo posle Ehnatonove smrti.

    Kako je Ehnaton došao na ideju o monoteizmu i novom bogu Atonu?

    Pre svega, potrebno je jasno naglasiti cilj Ehnatona. Ehnaton je želeo da svi budu srećni i da svi shvate njegovu novu ideju monoteizma. Ali, na žalost, njegov bog je predstavljao prejaki savremeni novitet za obične ljude koji su naučeni da su bogovi telesni i koji su bili bliži njihovim srcima i tadašnjim shvatanjima, što je dovelo do toga da stara religija nastavi da živi u prkos novoj prestonici. Deset godina nakon što su Ehnaton i Nefertiti podigli svoju versku revoluciju, Egipat je pogodila velika nesreća u vidu teške epidemije. Da bi se obezbedio opstanak novonastale monoteističke religije, predosećajući svoju skoriju smrt, Ehnaton je odlučio da svoju kraljicu i supružnicu proglasi za suvladarku. I, bio je u pravu. Uradio je to, možemo reći, u poslednjem času, jer je posle samo nekoliko meseci zaista umro. Njegov tada osmogodišnji sin, Tutankaton (sada poznat kao Tutankamon), postao je – sa nepunih devet godina – faraon Egipta, dok je Nefertiti nastavila da i dalje vlada zajedno sa njim. U vremenskom periodu u trajanju od tri godine, Nefertiti je provodila dane u pokušajima da nađe ključnu stvar koja bi povezala stari politeistički sistem sa novom monoteističkom religijom, a onda je i ona umrla, bez uspeha da pronađe ono što bi povezalo dve sukobljene religije.
    Viziju nove religije – kako je sâm Ehnaton posvedočio na papirusima – dobio je ugledavši sunčev disk između dve planine. Tada je u sebi dobio osećaj da ga Aton navodi da izvrši mnoge reforme u društvu i da mu se vrhovni bog ukazao u svoj svojoj veličini ― u vidu moćne svetlosti Sunca. Sama ceremonija novonastale monoteističke religije u čast Atona je bila prilično jednostavna: sve je bilo usmereno na dostizanje što većeg duhovnog bogatstva. Muke i patnje, koje su bile bitan faktor stare vere, više nisu postojale. Pokojniku je sada bilo dovoljno da ima samo jednu želju: a to je da ponovo ugleda Atonov sjaj, što je slično kao kod Hrišćana, Jevreja i Muslimana ― ugledati Božiju svetlost. Najbolji opis shvatanja monoteizma Ehnatona daje nam sačuvana Velika Himna Atonu, koja predstavlja pravo remek-delo poezije. Zanimljiva činjenica je da su mnogi istoričari utvrdili da postoji iznenađujuća sličnost između delova Velike Himne Atonu sa 104 Psalmom Starog Zaveta. Za kraj, sledi odlomak iz Ehnatonove Velike Himne:

    Sjaj Atona

    Lepo je tvoje rađanje na ivici neba. Ti živi Atone koji si prvi živeo! Kada se pojaviš na istočnoj ivici neba, tada ti ispunjavaš svaku zemlju svojom lepotom. Jer, ti si lep, veliki i blistav, ti si visoko iznad zemlje. Tvoji zraci obgrljuju zemlje, sve što si ti stvorio. Ti si Ra i ti si ih sve osvojio; iako si daleko, tvoji zraci su na zemlji; iako si visoko gore, tvoje stope su dan.

    Aton i kralj

    Ti si u mom srcu, Nema nikoga drugog ko te poznaje, Jedino tvoj sin, Neferkeprura, jedini od Ra, Koga si poučio svojim putevima i svojoj veličini... Ti si se uzdigao za svog sina koji je nastao iz tvog tela, Kralja koji živi po načelu Maat, Kralju Dveju Zemalja, Neferkeprura, Jedinog od Ra. Sinu Ra koji živi po načelu Maat, Vladaru Kruna, Ehnaton, veliki tokom svog života, i, Velika Kraljica koju on voli, Gospodarica Dveju Zemalja, Nefer-Nefru-Aton-Nefertiti, živi večno.
    
    
    

    Trostruki Mesec (Privezak)

    3.000 R. S. D./30 €

    Veštičije Kamenje

    3.000 R. S. D./30 €