preskočite




    Mlada monoteistička religija Bahai

    Do nekle mlada i novo-nastala monoteistička religija, pojavila se ne tako davno, u Iranu u 19. veku. Monoteistička religija je, može da se kaže, prava religija mira, ona religija koja je uspela da spoji sve religije, kako monoteističke, tako i politeističke. Ona se zove Bahai. Ali, na samom početku, da predstavim Bahai u njenom pravom svetlu. Bahai je monoteistička religija nastala iz učenja Bahaulaha (arapski: Baha’u’llah ― Slava Bogu), začetnika nove religije ― Bahaizma. U stvari, temeljna ideja je da je ljudska vrsta jedinstvena i da će jednoga dana doći do ujedinjenja svih religija sveta u jedinstvenu zajednicu. Bahaulah je učio da postoji samo jedan savršeni i svemogući Bog koji se postepeno u dugim vremenskim periodima pomalo otkriva čovečanstvu. Osnova Bahaizma je prihvatanje svih religija i njihovih mesija, proroka ili poslanika, kao i verovanje da svi proroci, preko kojih se Bog ukazao, predstavljaju samo jedan korak u nizu Božijih otkrivanja čovečanstvu. Bahaisti veruju da je Bahaulah poslednji prorok, ali da to nikako ne znači da ih neće biti još u skorijoj ili daljoj budućnosti. Za utemeljivače Bahai vere smatraju se dvoje poslanika: Baba i Bahaulah. Ono što odlikuje Bahai je to, što za razliku od Hrišćanstva, ona ne prihvata Božije Trojstvo i inkarnacije Boga ― Isusa smatraju čovekom i Božijim poslanikom, a ne Božijim Sinom, a isto tako ni Krišnu niti Budu. Ne veruju u anđele, demone i svetitelje ili svece, a nemaju ni sveštenstvo niti rituale, osim jedne jedine molitve koja se obavlja dva puta mesečno. Veoma interesantna činjenica je da bahaisti imaju 19 meseci u godini, od kojih svaki mesec ima 19 dana. U toku cele godine imaju samo 9 praznika koji su povezani sa značajnim datumima iz života Bahaulaha i Babe, kao i jedan, Bahaiska Nova Godina. Bahai govori o tri jedinstva ― Božije jedinstvo (monoteizam), jedinstvo svih Njegovih poslanika i otkrivenja koji su postojali u istoriji čovečanstva (sinkretizam) i ono najbitnije, jedinstvo čovečanstva (globalizam). Na početku sam napisao “religija mira”. Zbog čega? Zbog toga što se bahaisti zalažu za sveopšti mir, rasnu, etničku i društvenu jednakost, multikulturalizam, kao i versku toleranciju i pacifizam. Religiju bahaisti doživljavaju kao unapređivanje sebe u duhovnom smislu, preko njegovih poslanika. Simbol Bahaizma je petokraka zvezda, iako se mnogo češće upotrebljava devetokraka.

    Osnivači religije Bahai

    1. Mirza Husein Ali Nuri (Bahaulah)

    Mirza Husein Ali Nuri je rođen u Persiji, današnjem Iranu, 1817. godine, 12. Novembra. Bio je potomak kraljevske porodice Persije. Kada mu je bilo ponuđeno mesto ministra, on je to odbio, želeći da se posveti propovedanju i, u svojoj 27. godini života, proglasio je sebe za Božijeg poslanika i nosioca novog Božijeg otkrivenja, religije Bahai, koja ispunjava obećanja data u predhodnim religijama. Godine 1863. je sebi dao novo ime Bahaulah što, prevedeno sa arapskog jezika, znači Slava Bogu ili Slava Božija. Veoma zanimljiv detalj iz njegovog života i njegovog otkrića Božijeg poslanstva je taj, da je Bahaulah svoje prvo otkrivenje doživeo u zatvoru u Teheranu. Posle proterivanja iz Irana, otputovao je u irački Kurdistan i tamo napisao svoje nereligijsko delo pod imenom »Skrivene Reči«, a kasnije i raspravu o prirodi vere pod nazivom »Knjiga Sigurnosti«. Tih dana je svojim drugovima održao govor u vrtu Ridvan, u kome je otkrio svoju Božansku misiju i najavio dolazak Sudnjega Dana, kraj svetu i uspostavljanje Božijeg Carstva. Njegov sledeći monaški put ga je odveo u Istanbul i Adrijanopolis, gde je počeo da piše pisma Papi da bi ga opomenuo na skoriji dolazak Carstva Božijeg. Zbog pogrešnog shvatanja njegove Božanske misije, bio je proteran 1868. godine u grad Aki, u današnjem Izraelu. U tom gradu je konačno napisao svoju „najsvetliju knjigu“ ― »Al-Kitab Al-Akudas«. Umro je 1892. godine, 29. Maja. Danas su njegovi spisi prevedeni na preko osam stotina jezika. Posle njegove smrti, vođstvo nad novom religijom preuzeo je njegov sin Abdul Baha, a posle njega praunuk Efendi Rabani. Godine 1963. vođstvo je preuzela Univerzalna Kuća Pravde. Glavni bahaistički centar i svetilište se nalazi u Haifi, Izrael.

    2. Sejid Ali Muhamed

    Udo nekle isto vreme, 1819. godine, u gradu Širazu u Persiji, rodio se Sejid Ali Muhamed (Bab) koji je 9 godina propovedao da se bliži kraj sveta i da je on obećani Imam Mehdi (u Islamu je Imam Mehdi mesija koji će pobediti Dedžala zajedno sa Isusom Hristom na Sudnjem Danu). U pokušaju da uveri tadašnje vernike da je njegova misija da pripremi čovečanstvo na dolazak zajedničkog Božijeg poslanika, naišao je na žestok otpor muslimanskih verskih vođa, koji su ga podsećali da je, prema Islamu, poslednji Božiji čovek Muhamed. Tada je došlo do masovnih progona njega i njegovih pristalica, a sâm Bab je javno pogubljen 1850. godine, kao, prema Islamu, kjafir i jeretik. Ono što je bilo značajno za Baba i Bahaulaha je to da su propovedali potpuno istu, novu monoteističku religiju, Bahai.
    Hram Bahai u obliku lotusa.

    Principi ove religije

    Bahaizam se sastoji iz 12 najvažnijih principa koji su sakupljeni iz Bahaulahovih govora 1912. godine, a koji se zalažu za: ◆ Jednog jedinog Boga, zajedničkog za sve ljude, religije, rase i narode sveta; ◆ Jedinstvo čitavog čovečanstva; ◆ Jednakost polova; ◆ Iskorenjivanje svih predrasuda; ◆ Sveopšti mir i razoružanje; ◆ Usklađenost religije sa razumom i naukom; ◆ Nezavisna i slobodna potraga za istinom; ◆ Obavezno obrazovanje; ◆ Univerzalni jezik i pismo; ◆ Stvaranje nezavisnog i nepristrasnog međunarodnog pravnog sistema; ◆ Uklanjanje krajnje bede i krajnjeg bogatstva (ovde vidimo sličnost sa Komunizmom). Svi bahajci koji su navršili 15 godina, po pravilu Bahai, moraju (nije obavezno) da se mole dva puta dnevno (u jutro i u veče), tako što će da izaberu neku od bahajskih molitava, ali su u obavezi da učestvuju u zajedničkoj molitvi prvog dana u mesecu. Poslednjeg meseca u Bahai kalendaru, odrasli, zdravi pripadnici religije, muškarci i žene, poste od izlaska do zalaska Sunca. Bahaisti su vegetarijanci. Kao i u svim monoteističkim religijama i u ovoj im se zabranjuje kockanje, alkohol, duvan, kao i droga, sa tim da su lekovi dozvoljeni. Kada je reč o antropologiji i eshatologiji, verovanje bahaista je da je čovek spoj tela i duše, sa slobodnom voljom i moralnim odgovornostima, da je duša neuništiva i besmrtna, i da posle smrti dolazi konačan prelazak duše u zagrobni život, posle određenog broja reinkarnacija. Bahaisti veruju da broj reinkarnacija svakog pojedinca zavisi, pre svega, od njegovih duhovnih i materijalnih dostignuća, o čemu presudu donosi isključivo Bog, kao pravedni, blagi i milostivi Sudija. Broj reinkarnacija, moralno ispravan život i blagostanje sa porodicom i ljudima, važan je za sreću i dobrobit duše u narednoj reinkarnaciji ili zagrobnom životu. Isto kao i kod drugih monoteističkih religija, za približavanje Bogu i duhovno uzdizanje, veoma su važni molitva, meditacija, čitanje i proučavanje Svetih Spisa, život u skladu sa prirodom i doprinos boljem i naprednijem čovečanstvu. Što se tiče Balkanskog Poluostrva, postoji jako mala zajednica bahaista u Srbiji i Hrvatskoj, a daleko veća u Bosni i Hercegovini, u Sarajevu.
    
    
    

    Trostruki Mesec (Privezak)

    3.000 R. S. D./30 €

    Veštičije Kamenje

    3.000 R. S. D./30 €