preskočite




    Iblis ― ko je on?

    Koji je njegov značaj za celokupno čovečanstvo, koji za Boga? Iblis je definitivno najpoznatija figura u monoteističkim religijama. Ime Iblis je ime u Islamu za najvećeg krvnika ljudskog roda – glavom i bradom – Satana. Njega vam neću puno predstavljati, jer svi znate ko je on. Opisivanje njega, ono što on predstavlja, bilo bi kao ponavljanje jedne i iste lekcije. Tema ovog teksta će biti nešto mnogo zanimljivije. A to je: na koji ga način opisuju monoteističke religije? Kako ga je predstavilo Hrišćanstvo? Kako ga je predstavio Islam, a kako Judaizam? Na samom početku, ko je u stvari Iblis i kako je on opisan u Hrišćanstvu i Judaizmu? U hrišćanskoj tradiciji, Satana predstavlja palog anđela, onoga koji se usprotivio Bogu i koji nije želeo da se pokloni stvorenju od gline. Đavo (vrag, Satana, Lucifer) bio je najvoljeniji anđeo Božiji. Satana je anđeo otpadnik, bogohulnik, onaj koji je uzročnik pada čovečanstva u greh. Hrišćanstvo i Judaizam su u mišljenju o Satani identični. Čak, šta više, možemo sa sigurnošću reći da je Hrišćanstvo, u pogledu Satane, nastavak Judaizma. Po ubeđenju ove tri religije, njegove moći su najveće tamo gde su ljudi najslabiji u veri (slično antihristu/dedžalu). »Knez ovoga sveta je Satana«, reči su gospoda Isusa Hrista. Kako je došlo do Luciferovog pada u očima Boga? Lucifer je bio neko ko je, kao najlepši anđeo, bio najbliži Bogu. Može se reći da je, pre pojave Adama, on bio najbolja Božija tvorevina, ali, kako je kasnije utvrđeno, ne i savršena. Lucifer, iako je imao vrline, imao je i mane. Najveća mana je bilo samoljublje. Bio je zaljubljen u sebe. Znao je da je najlepši od svih anđela. Videvši planetu Zemlju, smatrao je da je on, kao vrhovni vođa anđela, onaj kome će biti dodeljenja planeta Zemlja, onaj koji će vladati njome kao apsolutni vladar. Zato, ne treba nas ni malo začuditi njegovo neprijatno iznenađenje, kada je Bog stvorio Adama i kada je Adamu dodelio pravo na planetu Zemlju: »Zar ja, anđeo vatre, da se poklonim stvorenju od gline?!«, bile su njegove reči upućene Bogu. Do tada, niko od anđela nije imao misao o protivljenju Bogu. Ove reči su praktično uništile sve ono imalo dobro u Luciferu. Svojim padom, Lucifer (Svetlonoša) prestaje to biti i postaje ono kako ga mi poznajemo ― Satana ili onaj koji će do Kraja biti protivnik Bogu. U islamskoj tradiciji, Iblis je prikazan na nešto drugačiji način. Islam uči, a Kur’an potvrđuje, da je Iblis u stvari bio đin, a ne melek. Zbog čega? Islam smatra da su meleci, kao savršena Božija bića bez sopstvene volje, odnosno da nemaju slobodnu volju već da izvršavaju Božije naredbe. Takođe, Islam kaže da su meleci od svetlosti, a džini od bezdimne vatre. Sa obzirom da Hrišćanstvo i Judaizam opisuju Iblisa kao meleka, odnosno anđela, Islam se od toga maksimalno ograđuje. I to je u stvari jedina razlika, po pitanju Iblisa između Islama, Hrišćanstva i Judaizma.

    Iblis u Islamu

    Da bismo bolje razumeli tumačenje Iblisa u Islamu, na samom početku Iblisa u Islamu, navodim vam ajete o melecima i Iblisu u Kur’anu i Hadisima: U Islamu postoji jako zanimljiva priča o Zulkarejnu, o njegovoj borbi sa plemenima Goga i Magoga, kao i samoj izgradnji brane, odnosno zidina. U svom pohodu, Aleksandar Makedonski nailazi na narod blizu planina, koji su dostigli ogroman nivo lenjosti, narod koji se nalazio na dnu neznanja i sa kojima se sa mukom on sporazumevao. Ti narodi su ga obavestili o čudnom narodu koji se zove Jedžudž i Medžudž i koji čine velike pljačkaške pohode i napade. Oni mu predlažu da između njih napravi zidine i nude mu bogatu nagradu za to i ako ih spase nasilnika. Deo teksta u Kur’anu koji opisuje ovaj događaj: »I on pođe. Kada stiže između dve planine, nađe ispred njih narod koji je jedva govor razumevao: ‘O Zulkarnejne’, rekoše oni. ‘Jedžudž i Medžudž čine nered na Zemlji, pa hoćeš li da između nas i njih zid podigneš, mi ćemo te nagraditi?’ ‘Bolje je ono što mi je Gospodar dao’, reče on. ‘Nego, samo vi pomozite meni što više možete, i ja ću između vas i njih zidine podići. Donesite mi velike komade gvožđa!’ I, kada on izravna dve strane brda, reče: ‘Duvajte u gvožđe!’ A kada ga usija, reče: ‘Donesite mi rastopljen mesing da ga zalijem’. I tako oni nisu mogli ni da pređu niti su mogli da ga prokopaju: ‘Ovo je blagodat Gospodara moga!’, reče on. ‘A kada se pretnja Gospodara moga ispuni, on će ga sa zemljom sravniti, a pretnja Gospodara moga će se sigurno ispuniti’« (El-Kef, 92-98). Ovi ajeti nam donose dosta informacija o Jedžudzu i Medžudžu. Vidimo da je svako imao svoje zadatke u gradnji zidina. Postoji predavanje u Islamu da je jedan od Muslimana u vreme Muhameda, pronašao zidine koje je sagradio Aleksandar Makedonski. Kada se vratio nazad i prepoznao jedan govor u Kur’anu baš o tim zidinama, otišao je kod Muhameda i rekao mu: »Alahov poslaniče, ja sam video branu«. Obzirom da se radi o nesvakidašnjem događaju i činjenici o tako velikom religijskom dokazu, Muhamed mu je rekao: »Opiši mi je«. Na to je čovek odgovorio: »Bila je poput uglađene burde. Na njoj su bili putevi crvene, žute i crne boje«. Na to je Muhamed odgovorio: »Zaista si je video« (Kurtubi, Tefsir, 11:62). Više je nego jasno da je ovaj Musliman video branu sa suprotne strane od Jedžudža i Medžudža, jer da, ju je video sa druge strane, sigurno da ne bi uspeo da se vrati i ispriča svoju priču, sa obzirom o kakvom se zlu radi sa unutrašnjosti zidina. Ovo su, dakle, bili opisi na koji način Gog i Magog vide Hrišćanstvo i Judaizam, a na koji način Islam. Na nama ostaje da preispitamo sve informacije, spojimo sve zajedno i proučimo.
    
    
    

    Trostruki Mesec (Privezak)

    3.000 R. S. D./30 €

    Veštičije Kamenje

    3.000 R. S. D./30 €