preskočite




Isus Hrist:
Bogočovek koji je promenio čovečanstvo i ljudsku svest

Bogočovek, Gospod, Kralj nad Kraljevima i Gospodar nad Gospodarima ― ko je to?

To je onaj koji je postojao pre stvaranja Adama. Onaj koji je rekao: »Pre nego što Adam postade, ja Jesam.« On, koji je uticao na promenu svesti ljudi, Onaj koji je doneo nadu, koji je učinio da ljubav postane snažnija od svega, Onaj, koji je odneo najtežu i najmučniju žrtvu za celokupno čovečanstvo, ogrezlo u grehu ― ja poznajem Njegovo Ime i Njega. Želiš li i ti, čitaoče, da upoznaš svog Spasitelja, da saznaš o Njemu? Ja ću ti ispričati. On, naš Spasioc je ― Isus Hrist. Bogočovek koji nije podlegao đavoljem iskušenju. Koji nije pristao na ovozemaljsko bogastvo i carstvo. Onaj kome je najveća radost bila spasenje tebe koji ovo čitaš i mene. Ali, pre svega, želim ti opisati Isusa, onako kako sam Ga ja upoznao i ono što sam ja saznao o Njemu. Tebi je dovoljno 30 minuta tvoga vremena da pročitaš ovaj tekst, a meni je dovoljno da shvatiš ko je u stvari bio Isus Hrist. Njegovo rođenje je promenilo svet. Njegov dolazak je značio nadu za ljudsku vrstu i potvrdio predhodna proročanstva o Njegovom dolasku. Da se vratimo malo u nazad, u vreme pre Hrista. Tekst ću početi jednim biblijskim proročanstvom, koje potiče od Isaije. U pitanju je proročanstvo Isaije 53, koje kaže:
“Ko da poveruje u ono što nam je objavljeno, kome se otkri ruka Jahvina? Izrastao je pred njim poput izdanka, poput korena iz zemlje sasušene. Ne bijaše na njem lepote ni sjaja da bismo se u nj zagledali, ni ljupkosti da bi nam se svideo. Prezren beše, odbačen od ljudi, čovek boli, vičan patnjama, od kojeg svako lice odklanja, prezren beše, odvrgnut. A On je naše bolesti poneo, naše je boli na Sebe uzeo, dok smo mi držali da Ga Bog bije i ponižava. Za naše grehe probodoše Njega, za opačine naše Njega satreše. Na Njega pade kazna ― radi našeg mira, Njegove nas rane isceliše. Poput ovaca, svi smo lutali i svako svojim putem je hodao. A Jahve je svalio na nj bezakonje nas sviju. Zlostavljahu Ga, a On puštaše, i nije otvorio usta Svojih. K’o jagnje na klanje odvedoše ga; k’o ovca, nema pred onima što je strižu, nije otvorio usta svojih. Silom Ga se i sudom rešiše; ko se brine za Njegovu sudbinu? Da, iz zemlje živih ukloniše Njega, za grehe naroda Njegova na smrt Ga izbiše. Ukop Mu odrediše među zločincima, a grob Njegov bi s’ bogatima, premda nije počinio nepravde nit’ su Mu usta laži izustila. Al’ se Jahvi svide da Ga pritisne bolima. Žrtvuje li život Svoj za naknadnicu, videt’ će potomstvo, produžit’ Sebi dane i Jahvina će se volja po Njemu ispuniti. Zbog patnje duše Svoje, videt’ će svetlost i nasititi se spoznajom njezinom. Sluga moj pravedni opravdat’ će mnoge i krivicu njihovu na Sebe uzeti. Zato ću Mu mnoštvo dati u baštinu i s’ mogućnicima plen će deliti, jer sam se ponudio na smrt i među zlikovce bio ubrojen, da grehe mnogih ponese na Sebi i da Se zauzme za zločince.”
Knjiga Proroka Isaije, 53:1-12
Stari Zavet ― Sveto Pismo
O Hristu postoji mnoštvo proročanstva, ali ovo je jedno od najupečatiljivijih koje govori o Njegovom dolasku i o Njegovom stradanju. Proročanstvo koje niko do sada nije uspeo da ospori. Mnogi su bezuspešno pokušali. Ko je bio Isus Hrist? Dolazak na svet Isusa Hrista je događaj bez premca u istoriji čovečanstva. Hrist je ljudski rod, svega deceniju kasnije, poveo putem spasenja i večnoga života. Hrišćanska vera nas uči da je Bogočovek i Spasitelj ljudi na svet došao u Vitlejemu u Judeji, nedaleko od Jerusalima, u vreme rimskog vladara Avgusta i jevrejskog vazalnog cara Iroda. Sin Božiji nije rođen u sjaju i raskoši, već u jaslama među čobanima i ovcama. Noć u kojoj je rođen bila je podjednako čudesna kao i Njegov kasniji život i delo. Isus se u Vitlejemu rodio neočekivano, jer su Josif i Marija došli u ovaj grad da bi bili popisani, po naređenju rimskih vlasti u to doba. Zbog problema koji ih je zadesio, nisu mogli naći konak, pa su se sklonili u jednu pećinu u kojoj su čobani držali stoku. Te noći se i desilo čudo i radost čovečanstva ― rodio se Isus Hrist. Ime »Isus« potiče od grčke reči Isous koja je, u stvari, blizanac hebrejske reči »Ješua« koja znači »Jahve spasava«. Hrist je, u stvari, titula koja potiče od grčke reči Hristos koja znači »Pomazanik«, što se, takođe, podudara sa hebrejskom reči »Mesija« (Mašiah). Prema Jevanđelju po Luki, Isus je imao oko trideset godina kada se krstio. U svih tri sinoptičkih Jevanđelja, opisuje se da je Isusa krstio Jovan Krstitelj. Taj događaj proučavaoci Biblije smatraju početkom Isusove javne službe. Prema Jevanđeljima, Isus je došao na reku Jordan, gde je Jovan Krstitelj propovedao i masovno krstio ljude. Matej opisuje Jovanovu prvobitnu neodlučnost da krsti Isusa, zato što je smatrao da je Isus taj koji treba da krsti njega. Jovan Krstitelj je već znao koga ima pred sobom. Ali Isus je bio uporan, obrativši mu se rečima: »Ostavi sada, jer nam tako treba ispuniti svaku pravdu«. Jevanđelje po Marku, nakon što Ga je Jovan krstio, Isus je izlazeći iz vode video nebo koje se otvara i kako Sveti Duh silazi na njega u vidu goluba. Onda se iz nebesa začuo glas: »Ti si Sin Moj ljubazni, koji je po Mojoj volji«. Posle krštenja, Isusa je Bog odveo u pustinju gde je postio četrdeset dana i noći. Za to vreme, tri puta mu je dolazio đavo da Ga iskušava. Svih tri puta ― Isus se odupro iskušenjima.

Stradanje Isusovo kao ispunjenje proročanstva i spasenje čovečanstva

Rimski sudija, Pontije Pilat, je utvrdio i bio jako ubeđen u Isusovu nevinost. To vidimo po tome što je, prema istorijskim izvorima, Pilat na svaki mogući način pokušao da se izbegne raspeće Hrista, ali proročanstvo kao vid Božije volje je moralo da bude ispunjeno. Jedan od dokaza Pilatove privrženosti Isusu je i taj da se dosetio svog prava da povodom jevrejskog praznika Pashe pusti jednog zatvorenika, pa je to i predložio masi ljudi, verujući da će odabrati Isusa. Ali jevrejski sveštenici su spremno odgovorili da pusti zatvorenika Varnavu, koji je bio odmetnik i ubica. Karakterističan je sledeći trenutak: Kada je Pontije Pilat pitao šta činiti sa Isusom Hristom, masa je odgovorila: »Da se razapne!« Kada ih je sudija pitao: »A kakvo je zlo učinio, da bi se razapeo?« Oni, kao hipnotisani, ne odgovarajući na pitanje, odgovaraju u hor: »Da se razapne!« Nije slučajan ovaj trenutak: On je ovim samo dokazao činjenicu da masa ne misli svojom glavom, nego da govori ono što njihovi jevrejski sveštenici žele. Ovde, na određen način, nailazimo i na shvatanje Pilatove zabrinutosti. Pilat se stvarno plašio da se masa ljudi ne pobuni, pa bi mogao zbog toga da izgubi položaj. Nije oslobodio Isusa, iako je znao da je nevin. Zato je on pred svima oprao ruke i odgovorio: »Ja nisam kriv u krvi ovog pravednika: vi ćete videti«. Sada sledi ključna rečenica naroda, koja glasi: »Krv njegova i na nas na našu decu«. Zbog čega je ova rečenica važna? Zbog toga što su ovom rečenicom u stvari presudili sami sebi, a ne Isusu, i u ovoj rečenici je sadržana misao o nedužnom stradanju Hristovom. Raspeće Hrista je, samo po sebi, bilo nešto najteže što se može učiniti ― bilo kome. Prema jednoj studiji, to su najbolnije muke koje može neko doživeti. Raspeće na krstu nosi sa sobom, pored gubitka krvi, i gušenje. Pluća ne mogu unositi normalnu količinu vazduha, pa se mučenik mora stalno podizati na nogama koje su, takođe, probodene ekserima da bi bar malo udahnuo vazduh. Ne zaboravimo da je Isus, pre samog čina raspeća, već bio podvrgnut mukama bičevanja, gde je izgubio veću količinu krvi, kao i poznatog trnovog venca na glavi, preko koga su Ga rimski vojnici tukli šibama. Ali Hristovim mukama ni posle razapinjanja nije bio kraj. Nasilje rimskih vojnika, mase ljudi, starešina stalno traje: u njihovim rečima je bilo uživanje u tuđim mukama i poniženju: »Ako si Sin Božiji, siđi sa krsta i spasi se!«, bile su njihove reči. U jednom trenutku, u mukama, Isus se obratio Bogu: »Elohi, Elohi! Lama sabaktani?« što u slobodnom prevodu znači »Bože, Bože, zašto si Me napustio?« Ove reči su proistekle kao reakcija na bol koju mu je, nevinom, nanela masa nerazumnih, nevernih ljudi. Ali On je već znao šta Ga čeka. Čudo tek sledi. Kada je ispustio dušu, desilo se ― crkvena zavesa se rascepila na dvoje, zemlja se potresla, kamenje se raspuklo, grobovi su se otvorili, pomrli sveci su ustali. Tada prestrašeni, shvativši šta su učinili, mnogi od nekada podivljale mase su uzviknuli: »Zaista ovaj beše Sin Božiji!« Josif je uzeo Isusovo telo i uvijeno u belo platno, postavio u grobnici sa navaljenim kamenom na ulazu. Posle tri dana, usledilo je ono što je Isus i rekao da će se dogoditi: vaskrsao je, a grob je ostao prazan. Nedugo za tim, pozvao je svoje učenike da se sakupe u goru na Galileji i tu im je rekao:
“...I, pristupivši, Isus reče im govoreći: ‘Dade mi se svaka vlast na Nebu i na Zemlji. Idite, dakle, i naučite sve narode, krsteći ih u Ime Oca i Sina i Svetog Duha. Učeći ih da sve drže što sam vam zapovedio: I, evo, Ja sam sa vama u sve dane do svršetka veka’. Amin.”
Knjiga Proroka Isaije, 53:18-20
Stari Zavet ― Sveto Pismo
Za kraj, želim ti još nešto reći. Kolika god da je tvoja bol, tvoja patnja, tvoj duševni nemir, znaj da je tvoja patnja, da su tvoje muke, ništavne u poređenju sa Isusovim. A šta je Isusu bila snaga? Vera. Pa, tako i ti ― pobedićeš sve nedaće i muke iskrenom verom u sebe i u našeg Spasitelja Gospoda Boga i u bolje sutra. Amin. 


Trostruki Mesec (Privezak)

3.000 R. S. D./30 €

Veštičije Kamenje

3.000 R. S. D./30 €
Nova šifra će Vam biti poslata imejlom.