preskočite




    Da li su nacisti verovali u veštice?

    Ni nekoliko godina posle odkrivanja ogromne »Veštičije Biblioteke«, koju su specijalni odredi Zaštitne Eskadrile (SchutzStaffel) sačuvali u Pragu, istoričari ne prihvataju da su Okultizam i Nacizam u Trećem Rajhu bili povezani.

    Zbirka od preko 13.000 knjiga i rukopisa, nazvana »Veštičija Biblioteka« zbog tematske građe koju obrađuje, odkrivena je slučajno u depou Državne Biblioteke Republike Češke, gde je decenijama stajala nedirnuta. Oko polovine rukopisa i materijala, kako je ustanovljeno, pripadalo je masonskoj Loži Norveške, Redu Slobodnih Zidara, i zaplenjeno je od strane nacista 1940. godine. Projekat istraživanja »Biblioteke«, u saradnji između Stiftelsen Arkivet ― Državne Biblioteke Norveške i Državne Biblioteke Republike Češke, dobio je podršku Evropskog Fonda za Oblast Ekonomije u Norveškoj i za njegovo ispitivanje je angažovan Bjorn Helge Horisland, norveški istoričar Slobodnih Masona. »Lično sam bio uključen u identifikovanje nekih od tih knjiga, koja spadaju u veoma retka dela. Po svemu sudeći, mnoge od njih su bile deo Himlerove takozvane ‘Veštičije Biblioteke’ i kolekcija je nastala tako što je on naredio specijalnom odredu Zaštitne Eskadrile da se „pročešlja“ 260 biblioteka i arhiva i sakupe tragovi o suđenjima vešticama u Srednjem Veku. Misija Hajnriha Himlera je bila da dokaže kako su procesi vešticama bili pokušaj Rimo-Katoličke Crkve da uništi nemačku arijevsku rasu«, rekao je Bjorn.
    Ako je Hitler bio protiv svega okultnog, zašto je tolerisao ne samo Himlerovo lično interesovanje za tu oblast, nego i angažovanje Zaštitne Eskadrile na sakupljanju građe?
    Retko viđena arhiva knjiga o vešticama i Okultizmu u češkoj biblioteci, ipak ne ostavlja poseban utisak na doktora Petra Stodenmajera, pomoćnika na Katedri Savremene Nemačke Istorije i jednog od vodećih stručnih lica uključenih u ostvarenje tog projekta:
    »
    Previše se svemu tome pridaje medijska pažnja. Već dugi nîz godina znamo da je mnogo tog materijala bilo sakupljeno krajem ’30.-ih godina i početkom ’40.-ih godina prošlog veka. Takođe je i mnogo toga nestalo tokom rata. Sasvim je bilo očekivano da tako nešto iskrsne u Pragu, jer je on bio jedan od centara u kojima su nacisti gomilali tu vrstu knjiga. Ima je iz svih okupiranih zemalja, dosta toga iz Norveške. Jedno odeljenje Obezbeđenja (SicherheitsDienst), neka vrsta obaveštajne grane Zaštitne Eskadrile, radili su razna istraživanja i vodili pažnju o masonima i okultistima.
    «
    Po njegovom mišljenju, oni bi zaplenili sav takav materijal gde god bi naišli na njega, i nisu ga uništavali, ali razlog zbog kojeg su ga gomilali ― nije bio taj da su verovali u njega! Mislili su da te okultne grupacije predstavljaju pretnju po državu i zato su ih stavljali na „crnu listu“, smatra ovaj naučnik, u prkos činjenici da su neke od tih grupa bile veoma nacionalistički nastrojene i podržavale su naciste!
    Po naređenju Zaštitne Eskadrile Hajnriha Himlera, masonskoj loži u Norveškoj bile su zaplenjene sve knjige i rukopisi, posebno o vešticama i veštičarenju!

    Antropozofija,
    a ne Okultizam

    Sa druge strane, doktor Petar Stodenmajer odnos i (nepostojeću) vezu Nacizma i Okultizma pokušao je da objasni u knjizi »Između Okultizma i Nacizma: Antropozofija i Rasna Politika u Doba Fašizma« (Between Occultism and Nazism), polazeći sa antropozofske tačke gledišta i učenja doktora Rudolfa Štajnera! On, kako sâm tvrdi, dolazi do iznenađujućih odkrića veoma upečatljivog nivoa nacističke podrške Valdorf (Štajnerovim) školama, bio-dinamičkim farmama i drugim antropozofskim inicijativama, čak i ako su zvanično pokušali da suzbiju okultne težnje. Kritika je ocenila da je studija utemeljena na širokom arhivskom istraživanju i da nudi bogat materijal o kontroverznim pitanjima „o prirodi ezoteričke duhovnosti i alternativnih kulturnih ideja, kao i njihovom političkom odjeku“. A šta je sa Hajnrihom Himlerom i njegovim sklonostima za izučavanje svega što je okultno i mistično? »Himler je nešto drugo, za Himlera se uvek svi hvataju«, objašnjava doktor Petar Stodenmajer, braneći svoj stav. »To je nezgodno. Bilo bi lakše da mogu da odpišem i taj deo i da kažem da su i to gluposti, ali u ovom slučaju nisu. Hajnrih Himler je bio lično zainteresovan za veštičije čaranje. Privlačile su ga sve vrste neobične duhovnosti i ezoterije. Mnogi ljudi greše, posebno u medijima, jer Himlerova lična ubeđenja spajaju sa zvaničnim stavom Zaštitne Eskadrile kao organizacije. Možda zvuči čudno, ali Hajnrih je veoma retko pominjao ta svoja interesovanja pred drugim vođama partije. Tek po nekada bi poslao šefa Zaštitne Eskadrile da mu pronađe sve što imaju, za primer, o vešticama iz 16. veka i slično. Ali, daleko od toga da je Zaštitna Eskadrila u celini delovala na tim principima«.
    Doktor Petar Stodenmajer veruje da je Hajnrih Himler bio jedini okultista među nacistima!

    »H« kao ― veštica!

    Adolf Hitler je, navodno, bio veliki protivnik svakog oblika misticizma i okultnog, ali je – čudno – svom šefu Zaštitne Eskadrile tolerisao takvo interesovanje. Već samim tim što je 1. Jula 1935. godine Hajnrih Himler sasvim pouzdano, ne bi bez njegovog znanja i odobrenja – i zajedno sa Rihardom Valterom Darom i Hermanom Virtom – mogao da osnuje »Specijalnu Komandnu Jedinicu V.« (SonderKommando H.), pri čemu je »H« ovde skraćenica za Hexen, što je nemačka reč za vešticu (Der Hexe)! Zadatak ovog odeljenja – za koje se predpostavlja, sa pravom ili ne – da je u isto vreme bio organizacija »Anenerbe« (Ahnenerbe) ― društvo za istraživanje drevne nemačke istorije i nasleđa predaka, bio je da prikupi toliko mnogo materijala koliko je to bilo moguće o veštičarenju, okultnom i nadprirodnom, što je, u ostalom, rezultiralo i nastankom »Veštičije Biblioteke«!
    Srednjovekovne nemačke veštice: zašto su one posebno interesovale naciste?
    Podudarnost ciljeva »Specijalne Komandne Jedinice V.« i društva »Anenerbe« sasvim očigledno nije slučajna i organizacija je, pod okriljem Zaštitne Eskadrile, ako je, kao što se smatra, čak i kasnije, u stvari, postala njegov sastavni deo, mogla da se bavi eksperimentima i izučavanjem misticizma u širokom obimu u cilju potvrđivanja „teorije arijevske rase“, imajući značajna novčana sredstva na raspolaganju. To im je omogućavalo, između ostalog, da organizuju istraživačka putovanja na Tibet, razna arheološka iskopavanja u udaljenim zemljama, pa čak i toliko daleko da u toku rata uspostave kontrolu nad raketnim programom »V-2« koji je vodio Verner von Braun ― dok se tvrdnje da su se bavili istraživanjem i izgradnjom „letećih tanjira“ „nacističke proizvodnje“ svrstavaju u neutemeljene.
    Nacisti nisu uništavali okultne rukopise i knjige, nego su nameravali da ih sve sačuvaju u zamku Vevelsburg.
    Sve to već daleko prevazilazi ličnu zainteresovanost i „ostrašćenost“ toliko značajne ličnosti u nacističkoj hijerarhiji kao što je bio Hajnrih Himler, bez obzira na njegove „čudne sklonosti“, kao i verovanje da je neko od njegovih predaka pripadao veštičijem svetu i stradao u progonima! Jednog od (zvaničnih) tumačenja je i da je (samo) Himler „izopačeno verovao da Misticizam dokazuje arijevsku rasnu superiornost“ i da je hteo da stvori već pomenutu vezu, koja ne postoji u stvarnosti, između paganskog, mističnog pogleda na svet i navodne arijevske istorije nemačkog naroda. Da li je samo to mogao da bude razlog prikupljanja sveg tog materijala, koncentrisanog na veštice i njihov progon u Nemačkoj u Srednjem Veku?
    Bibliotekom u Pragu bio je oduševljen i Nikola Tesla, koji je u njoj provodio mnogo vremena dok je živeo tamo.
    Konačno, da li je zloglasni šef Zaštitne Eskadrile među svojim „kameradima“ mogao u takvom proučavanju da bude usamljen, a da ono ne predstavlja interesovanje, pa i deo ideologije cele nacističke organizacije ― bar nezvanično, doduše, sa obzirom na formalno odbacivanje svega okultnog? Posebno ako se zna da je Himlerovo mistično sedište bio zamak Vevelsburg, na zapadu Nemačke, nazvan »Crni Kamelot«, po uzoru na zamak legendarnog kralja Artura, gde je trebalo da – konačno – budu sačuvane sve zaplenjene okultne knjige iz okupiranih zemalja?
    Vevelsburg, ili „Crni Kamelot“: Hajnrih Himler je bio fasciniran trouglastom osnovom zamka.
    Istoričari kažu da je Hajnrih Himler bio fasciniran trouglastom osnovom zamka, nehrišćanskim simbolima u njemu, i još više činjenicom da je u prošlosti služio kao mesto za mučenje žena koje su bile optuživane da su veštice. Nije ni kakva tajna da je Hajnrih Himler – takođe po uzoru na legendu o kralju Arturu – osnovao odred „vitezova“ Zaštitne Eskadrile, sa kojima se sastajao za okruglim stolom u dvorani zamka, ispod ogromne svastike oblikovane na plafonu, i gde su delili mistične tajne!
    Depot Državne Biblioteke Republike Češke decenijama je krio jedinstvenu zbirku nazvanu »Veštičija Biblioteka«.
    Na kraju rata, trupe Zaštitne Eskadrile su 31. Marta 1945. godine minirale zdanje, ali je zbog nedostatka eksploziva stradala samo južna kula. Dva dana kasnije su stigli američki vojnici, i da li je tada, u stvari, „Veštičija Biblioteka“ prenesena u Prag, nije poznato, ali nije ni isključeno. Danas je muzej »Vevelsburg« i mesto sećanja u kojem turisti mogu da se uvere u postojanje mračnih i okultnih tajni Nacizma, koje čine centralni deo izložbene postavke.
    

    Trostruki Mesec (Privezak)

    3.000 R. S. D./30 €

    Veštičije Kamenje

    3.000 R. S. D./30 €