preskočite




    Tajna Zancigovog Kôda

    Krajem 19. i početkom 20. veka brojni „mentalisti“, „čitači misli“ i „vidovnjaci“ sa pozornica su na razne načine varali publiku trikovima koji su bili, manje ili više, maštovito osmišljeni, pa su njihovi izvođači tako i prolazili, u skladu sa tim koliki je bio stepen složenosti iskazivanja njihovih „sposobnosti“. Oni koji su dolazili na predstave su bili željni da vide „prave nadčulnjake“, a među takve su ubrajali bračni par Julijusa i Agnesu Zancig, koji su „telepatski prenos misli“ jedno drugom praktikovali, uz učešće publike, od 1886. do 1916. godine, kada je Agnes umrla.
    Nesvakidašnji par je svugde privlačio pažnju – na sceni i izvan nje su bili popularni.
    Koliko u profesionalnom smislu, njihova životna priča je zanimljiva i zbog romanse, koja je počela još kada su se upoznali i zavoleli kao deca u rodnom Kopenhagenu, u Danskoj, gde su rođeni 1857. godine kao Julijus Jirgenson i Agnes Klausen. Život ih je posle toga razdvojio. Julijus je radio određene vreme u livnici, posle čega se preselio u Sjedinjene Američke Države. Tamo je ponovo susreo Agnesu, koja je takođe napustila Dansku u potrazi za boljim životom, i posle toga se nisu više razdvajali! Posle venčanja 1886. godine, jer su oboje bili zainteresovani za tada-popularni „mentalizam“ – telepatsko prenošenje misli na daljinu nekorišćenjem usta – a bili su međusobno veoma bliski, tako da su ih u javnosti u vreme najveće popularnosti okarakterisali kao „dva uma i jednu misao“, počeli su da nastupaju na pozornicama kao »Duo Zacingovi«. Publika je bila oduševljena sa onim što su prikazivali, svi su bili ubeđeni da su njihove psihičke moći istinske, pa čak ni najveći skeptici nisu mogli da nađu osnovu ni za najmanju sumnju, a kamo li da pruže bilo kakav dokaz da su Julijus i Agnes prevaranti koji koriste naivnost posetilaca predstava da bi ih ubedili da su telepate! Bili su toliko popularni da su tokom godina posetili Englesku, Indiju, Kinu, Japan, Australiju i Južnu Afriku i svugde su bili ispraćeni aplauzima. Kao privlačenje, dospeli su i na razglednice toga doba!

    Hvalio ih je i Hudini!

    Zancigovi su se, posle brojnih turneja, početkom 20. veka skrasili u Sjedinjenim Državama i njihovi zajednički nastupi su trajali sve do 1916. godine, kada je Agnes umrla. Julijus se tada oženio školskom nastavnicom po imenu Ada, rođenom u Bruklinu, koja mu je zamenila suprugu na pozornici samo na kratko, jer je nisu privlačili javni nastupi.
    Trideset godina su nastupali na pozornicama, a da niko nije shvatio na koji način „prenose misli“.
    Za tim je Julijus angažovao mladog Paola Vučića, poreklom Srbina iz Trsta (Italija), pod umetničkim imenom »Henri«, koji ga je napustio jer je, kao američki vojnik, hteo da se bori u Prvom Svetskom Ratu. Zamenio ga je David Teodor Bamberg, sin tada-čuvenog magioničara Tea „Okita“ Bamberga. On se, međutim, sa porodicom 1919. godine preselio u Evropu, pa je Ada, htela ili ne htela, ponovo morala na scenu. Od početka ’20.-ih godina, međutim, Zancigovi su prestali sa javnim nastupima i povukli se u miran život, radeći za odabranu klijentelu kao astrolozi, hiromanti, kartomani, proricatelji pomoću listova od čaja i kristalne kugle, a izdavali su i brojne knjige i ostala izdanja posvećena okultnim metodama. Neko vreme su živeli u Filadelfiji, a za tim u Okeanskom Parku u Kaliforniji, današnjoj Svetoj Moniki, gde je i Julijus umro 1929., u svojoj 72. godini.
    Artur Konan Dojl, tvorac Šerloka Holmsa, čini se, nije imao pronicljivost svog junaka!
    Još 1906. godine, na zahtev novinara »Dnevne Pošte«, Zancigovi su bili podvrgnuti stručnim testovima, jer su naučnici i novinari postali radoznali da li su to ljudi prevaranti, ili stvarno poseduju nekakve čudesne moći? Prva serija eksperimenata je obavljena u Društvu za Psihička Istraživanja Britanije (D. P. I.), a za tim i u Britanskoj Školi za Psihološke Nauke, i na oba mesta nije moglo da se uđe u trag nikakvoj prevari! Svi pokušaji da budu otkriveni kao prevaranti su propali i morali su da budu priznati kao istinske telepate! Julijus Zancig je bio član Udruženja Američkih Magioničara, čiji je predsednik u to vreme bio čuveni Hari Hudini koji je, kao što je poznato, vodio kampanju protiv varalica, pa i svih koji su tvrdili da imaju bilo kakve nadčulne sposobnosti. Toliko je čudnije priznanje koje je odao ovom Dancu:
    »
    Gospodin Julijus Zancig je magioničar, član Udruženja Američkih Magioničara kojeg sam ja bio predsednik poslednjih sedam godina. Verujem da je on jedan od najvećih vidovnjačkih umetnika koje je istorija magioničarstva zabeležila. Po mojim istraživanjima, tokom poslednje četvrtine veka nisam uspeo da pronađem nekog nadmoćnijeg. Njegov sistem je, čini se, superioran.
    «
    Da su Zancigovi obdareni istinskim „psihičkim moćima“, tada su verovali i Artur Konan Dojl, čuveni pisac, i Vilijam Tomas Stid, ugledni novinar i tvorac istraživačkog novinarstva, koji ni jednog trenutka nisu sumnjali da Julijus i Agnes nisu prave telepate. Oni su bili ubeđeni spiritualisti, ali je neobično da Artur Konan, koji je uspehe slavnog Šerloka Holmsa u rešavanju i najzamršenijih slučajeva utemeljivao na njegovoj maksimalno izoštrenoj sposobnosti izvođenja zaključaka na osnovu najsitnijih detalja, koji inače promiče većini osoba, nije mogao da nasluti istinu ― »Duo Zancig« je koristio trik, ako to tako može da se nazove, kojim je decenijama sve dovodio u zabludu da je u onome što oni rade u istini reč o telepatiji!

    Genijalni »Zancigov Kôd«

    Agnes i Julijus Zancig su uspeli da prevare sve ― publiku, naučnike, novinare... Sâm Julijus je to priznao kada se povukao sa scene, i, iako je bilo nekoliko kandidata koji su se hvalili da su to prvi saznali, za primer jedan od njegovih kolega magioničara koji se bavio kristalima, Klod Aleksandar Konlin, najverovatnije da je tajnu „Zancigovog kôda“, pre svih, saznao Hari Prajs, čuveni „lovac na duhove“. On je tvrdio da mu je Julijus 1924. godine, pet godina pre svoje smrti, razotkrio celu misteriju: ona se sastojala u tome da je ovaj bračni par imao do detalja razrađen tajni jezik sporazumevanja, pomoću kojeg su mogli da izvode svoje predstave kao „mentalisti“, a da niko nije bio u stanju da shvati o čemu je reč i kako to „prenošenje misli na daljinu“ funkcioniše:
    »
    Bile su potrebne godine učenja da bi Zacingovi usavršili tu metodu i nekoliko sati prakse svakoga dana da bi se izvođači održali u dobroj formi. Imam Zacingove kodove u svojoj biblioteci i znam za težak rad koji su oboje, gospodin Julijus Zancig i njegova supruga, uložili u to „nastupanje“, tema o kojoj sam razgovarao sa gospodinom Zancigom lično.
    «
    Pod naslovom »Naše Tajne«, britanski magioničar Vilijam Goldston je 1929. godine, u godini smrti Julijusa Zanciga, u londonskim novinama objavio taj tajni kôd i sve detalje o načinu na koji su Julijus i Agnes njega koristili:
    »
    Par je radio po veoma komplikovanom i složenom kôdu. Nikada nije bilo u pitanju da se dešavao prenos misli tokom predstave. Po načinu formulisanja svog pisanja na određen način, Julijus je bio u stanju da poruči svojoj životnoj saputnici tačno kojom vrstom predmeta ili zamisli on barata. Dugačka i stalna praksa/vežbanje je dovelo njihovu šemu skoro do savršenstva koliko je to u ljudskim mogućnostima. U nekoliko slučajeva, saučesnici su bili smešteni u publiku i u takvim situacijama efekti nisu izgledali ništa manje nego čuda. Svi njihovi različiti testovi kojima su se podvrgli su bili lukava prevara i njihove metode su toliko duboke i teške da je otkrivanje bilo apsolutno nemoguće od strane onih koji im nisu pripadali.
    «
    U prkos razotkrivanju, sistem komuniciranja po principu »Zancigovog kôda« – iako objavljen i kao knjiga – nije imao mnogo sledbenika. U 1940.-im, Robert A. Nelson je obznanio jednostavan scenski kôd koji je površno podsećao na Zancigov, ali ni iz daleka nije mogao da postigne utisak kakav su oni stvarali. Danas se, u opšte, smatra da primenom »Zancigovog kôda« svako može da postane „telepatičar“, odnosno da ubedi one koji nisu upućeni u njega da to stvarno jeste. Međutim, u prkos obećavajućoj popularnosti i svemu što uz nju ide, zainteresovanih da ponovo ovo iskustvo ― nema. Zbog čega?

    Pamćenje iznad ljudskog!

    Dva uma, jedna misao – govorilo se za Zancigove.
    Princip na kojem je funkcionisao »Zancigov kôd« izgleda veoma jednostavno: par je razradio svoj „tajni jezik“ i koristili su ga tokom predstava. Julijus je silazio u publiku, dok je Agnes sedela na pozornici, sa povezom preko očiju. On je tražio od dobrovoljaca koji su hteli da učestvuju u programu da mu daju nekoliko predmeta koje imaju kod sebe. Uzimao ih je u ruke i onda svojoj ljubljenici postavljao pitanje o čemu je reč, a ona je nepogrešivo odgovarala. Kako? Tako što su Zancigovi, za primer, za sve brojeve od nule do deset imali dogovorenu formulaciju pitanja: »Molim te, kaži ovaj broj« značilo je ― pet, »Možeš li da kažeš koji je broj?« ― tri, »A sada nam kaži ovaj broj« ― osam, i tako dalje. Sličan sistem je bio razrađen i za dvocifrene i trocifrene brojeve, godine, ali i za predmete, pojmove, biljke, životinje i mnogo toga, bukvalno na stotine hiljada varijanti pitanja, od kojih je svako pitanje označavalo nešto određeno! Čak i na osnovu tona kojim je izgovoreno to pitanje. Ako je Julijus, recimo, od osobe u publici uzeo novčanicu, Agnes je – upitana o tome – bez problema rekla šta Julijus drži u ruci. Za tim, na naredno pitanje Kolika je njena vrednost?, pa onda godinu kada je izdata, zemlju iz koje potiče, sve do serijskog broja na njoj! Tako je bilo i sa svim ostalim predmetima, imenima, pa čak i rečenicama koje bi učesnik iz publike samo šapnuo Julijusu, a njegova druga polovina ni na koji način nije mogla da ih čuje, ali je znala da ih ponovi. »Dva uma, jedna misao«, što je i naslov jedne knjige o Zancigovima, svakako nije preterana formulacija, jer to što je ovaj bračni par postigao po mnogo čemu se graniči sa ljudskim sposobnostima, pa čak ih i prevazilazi! Zbog toga je pitanje da li su Julijus i Agnes Zancig bili varalice, i tako ih kvalifikovati, nema mnogo smisla ― oni su, pre svega, zabavljali publiku, nudeći joj da veruje kako međusobno razmenjuju misli ne izgovarajući reči, dok su, u isto vreme, postigli nešto neverovatno u sistemu komuniciranja dve osobe, po čemu teško da će neko da ih prevaziđe!
    

    Trostruki Mesec (Privezak)

    3.000 R. S. D./30 €

    Veštičije Kamenje

    3.000 R. S. D./30 €